Polovinom juna odlucio sam da nastupim na Ozrenskom planinarskom maratonu, na najduzoj dionici, 101 km. Sve je dobro islo dok nisam zalutao sa gostilja, umjesto da skrenem desno, ja produzim pravo, dodem skoro do kontrole tacke 13 umjesto da sam na 11. Vracaj se nazad zaobilaznicom. Stignem na KT 11. Tu se desilo i prvo odustajanje za mene, izzmedu KT 11 i KT 12 sam upao u ptok i be suhih carapa i izmrcvaljen u konacnom sa 22 km viska odlucio sam da odustanem, sve u svemu dobar trening 84 km. Inace ne bih preporucio ovu trku nikome radi losije logistike, jer kada se nadete na drugoj starni Ozrena eventualnu pomoc morate da cekate minimalno 1h 30 min, a do tada moze svasta da se desi, takode imam mongo zmija i minskih polja, nije ugodno u svakom slucaju.
Upala uha me uhvatila u ne bas dobrom momentu, mnogo tesko mi je palo sto nisam mogao da treniram, obzirom da se blizilo svjetsko prventsvo u duplom Ironman-u. Odlucio sam da probam da trcim Nocni maraton u Novom Sadu, nekako je dobro islo do 17 km, ali je pritisak u glavi i usima postao veliki, naime imao sam strajfnu od 5 cm u uhu i to mi je dodatno onemogucavalo noramlno disanje. Na 22 km, sa vremenom 1 h 29 min, odlucio sam odustati, dva puta odustajanje u karijeri i to dva aredom, dva u godini u kojoj mi se to ne smije desiti, uh, crv sumnje se uvukao u mene.
Krajem avgusta odrano je svjetsko prevnstvo u Bakovcima, Slovenija, u dvostrukomIronman-u, ukratko, 7,6 km plivanja, 360 km bicikla i 84 km trcanja. Plivanje je proslo be vecih problema, 3h , u tranzicji nisam zurio, 15 min. Bicikl sam poceo relativno rezervisan u odnosu na druge, istina moj jedini cilj je da zavrsim trku, pa i sekund ispod limita. Bez iskustva nocne voznje malo sa bio uplasen, ipak je to 360 km.No na svu srecu sve se dobro zavrsilo, imao sam manjih problema sa zimom, obzirom da mi je sva oprema bila mokra. Nekako covjek jedva ceka da pocne sa trcanjem. Nesto ia 5 ujutro sam krenuo na trcanje, au to su noge bile teske, trebalo je sacekati da se malo tijelo navikne na promjenu, Iza 20 km imao sam probleme sa stomako, tako da sam do 40 km dosta vremena provodio u WC-u. Sa prolaskom kro cilj svi ti ko fol problemi nestaju pod naletom emocija. Iskren da budem lakse trke nisam imao u zivotu, 28 h 45 min, pa odlicno, prezadovoljan sam sa svime.
Naredna trka je bila Sarajevski polumaraton. Tu su nastali problemi, mislio sam da mogu brzo, a u stvari eto nisam mogao, noga me pcela ateati na 14 km, morao sam hodati, ali nekako sam uspio proci stazu za 1 h 29 min. Paua poslije trke mi je ukazala na ozbiljan problem sa nogom i ledima. Povreda se vukla do pocetka decembra, no kada se sve sabere 2700 km, trcanja, 5000 km bicikla, 160 km, plivanja, nije lose za rekreativca sa porodicom :).
Plan za 2015 , manje vise znam, ali eto da sacekam jos malo.
